Bilo bi sumorno da među nama ne postoje različitosti, ma koliko bolne i nepravedne bile. Da smo kojim slučajem svi jednaki, putevi kojima idemo vodili bi nas istim stazama ka istom cilju. Postali bismo nalik ovcama koje ne prate ovna koji ih predvodi, već zvuk zvona na njegovom vratu. Kada se oni koji prate zvuk zvona izgube i shvate da u njegovom zvuku ne leži spas, ne treba da krive onog koji je zvono o vratu nosio. Ne treba da krive ni zvono čiji zvuk ih je opčinio, već treba da slave novi život koji zvono najavljuje.